Pjesme

Pasja vremena

Dok stojiš na prozoru
i čekaš lutalicu
koja baulja noću ulicama 
ljubeći pragove i vrata barova, 
možda već osjećaš,
da sve što ti mogu dati 
nikad neće biti dovoljno 
ni za izvinjenje. 

Možda već znaš, 
vremena su pasja, 
i moja jutra na prolaznike zavijaju.

Gladna.

Pasja vremena

Na stolu travarice nemarno popijene
i poneka čaša vode.

Uštipci preveliki
za utrobu,
viljuške, noževi, cigarete
i duhan za motanje,
pepeljare često pune
ništa neobično.

Šaputanja i neke isprazne priče
negdje nekada ispričane.

Suza bi da kane,
kane ona u nama,
tiha, nevidljiva.

Pokušavamo biti sretni,
pokušavamo, zapravo,
samo biti,
opstati,
ostati.

Tinja vatra u kaminu
u koju niko ne gleda
dok se ne ugasi.